Akvarijum

Akvarijum je posuda ispunjena vodom, sa bar jednom providnom stranom u kojoj se nalaze vodene biljke i životinje. Mogu se podeliti na slatkovodne, akvarijume sa morskom vodom i akvarijume sa braktičnom vodom, zavisno od toga koji biljni i životinjski svet ih ispunjava. U akvarijumima se od životinja čuvaju kako beskičmenjaci (na primer puževi i rakovi) tako i kičmenjaci (ribe, vodozemci, gmizavci i vodeni sisari).

Pojam akvarijum je kovanica sastavljena od osnove, latinske reči „aqua” što znači voda i sufiksa „-arium” u značenju mesta za čuvanje.
Osoba kojoj je hobi održavanje akvarijuma se naziva akvarista, a njen hobi akvaristika

Istorija akvarijuma
U Rimskom carstvu ribe su čuvane u malim mermernim posudama. Oko 50 g.n.e. usavršavanje proizvodnje stakla omogućilo je Rimljanima da jednu stranu posuda zamene staklom. Kineski car Hung-vu iz dinastije Ming 1369. god. osniva firmu koja proizvodi porcelanskе kade za gajenje zlatnih ribica.

Ribolovac i prirodnjak Leonard Baldner (engl. Leonhard Baldner) je 1666. god. napisao knjigu nem. „Das Vogel-, Fisch- und Tierbuch”[1]

Francuskinja Žana Vilpre Pauer (franc. Jeanne Villepreux-Power) je 1832. god. napravila prvi eksperimentalni akvarijum sa vodenim organizmima.

1836. god, nakon pronalaska Vardove kutije, dr Natanijel Bagšo Vard (engl. Nathaniel Bagshaw Ward) predlaže da se njegove kutije koriste za držanje tropskih životinja, a 1841. je prvi put posadio vodene biljke u Vardovu kutiju.

Feliks Dižarden (franc. Félix Dujardin) je 1838. imao morski akvarijum, mada nije koristio taj naziv. 1846 god. Ana Thin (engl. Anna Thynne) uspeva da održi korale i alge skoro tri godine, i tako stvori prvi izbalansirani akvarijum u Londonu. Engleski hemičar Robert Varington (engl. Robert Warington) eksperimentisao je sa posudom od 13 galona, gde je držao zlatne ribice, zglavka, rebiljke valisnerije i puževe, stvarajući jedan od prvih stabilnih akvarijuma. Varington je u potpunosti objasnio princip razmene gasova u vodi.[2]

Akvarijumi postaju popularni u Velikoj Britaniji posle prve Svetske izložbe 1851. god. na kojoj su prikazani ukrašeni akvarijumi sa ramovima od livenog gvožđa.

Englez Filip Henri Gus (engl. Philip Henry Gosse) stvara prvi javni akvarijum u Londonskom zoološkom vrtu. Gus koristi izraz „aquarium” („aqua-vivarium”) u svojoj knjizi engl. „The Aquarium: An Unveiling of the Wonders of the Deep Sea”[3] objavljenoj 1854. god. u kojoj uglavnom razmatra akvarijume sa morskom vodom.

Korišćenje električne energije u 20. veku omogućilo je lakše osvetljavanje, grejanje i filtriranje akvarijuma i brže širenje akvaristike. Akvaristika postaje popularan hobi, prvo u Velikoj Britaniji, a zatim u Nemačkoj, SAD i nekim evropskim državama.

Na prostore bivše Jugoslavije akvaristika stiže relativno kasno. Pojedine katedre za biologiju na fakultetima u Beogradu i Zagrebu imale su svoje eksperimentalne akvarijume. Retki pojedinci u Beogradu, Zagrebu, Ljubljani i Mariboru imali su akvarijume sa samo nekoliko vrsta riba. Tek posle 1950. god. osnivaju se prvi javni akvarijumi u Mariboru, Rovinju, Dubrovniku. Istovremeno sa osnivanjem javnih akvarijuma širi se i akvaristika. Akvarističke izložbe se organizuju u Novom Sadu 1964, 1965. и 1966. god. 1967 god. u okviru Međunarodnog sajma lova i ribolova održava se i prva međunarodna izložba akvaristike na kojoj pored domaćih učestvuju i akvaristi iz Mađarske, Austrije i SR Nemačke. 1970. god. u Novom Sadu održana je velika izložba sa 105 akvarijuma i preko 40 izlagača